Plava zastavica, kljukana dinastija, trt, trt...

Već nekoliko dana na gradskom tv pamfletu zvanom Studio B, slušam o početku sezone kupanja na Adi Ciganliji i čuvenoj plavoj zastavici, koju ako ne pazimo, čas posla možemo da izgubimo. Prvo, kako je moguće da smo je dobili, drugo, nema šanse da je sačuvamo ni do sredine leta, poznajući naš mentalitet, a kamoli za iduću sezonu – mislim se nešto ja. Ipak, s gradske televizije ne prestaje ispiranje mozga na ovu ekološku temu i ja zamalo naivno da nasednem da će tu neko nešto da pazi. Malo, malo eto ga i direktor, hvali se kakve sve službe za nadziranje svega i svačega, pa i čistoće da ne kažem ekologije imadu od ove godine. Blago njima, rekoh. Možda je ta plava zastavica, vaistinu neki faktor.   

  

Onda krenem u šetnju „makiškom stranom“ jedno veče (toplo je, pa taman da vidimo ko to već noćima urla s one strane), i prvih nekoliko metara (do onog drveta odakle zapravo počinje plaža) beše sve ok. Ama, okrenem pogled s drveta dijagonalno ka prvom „banjalučkom“, kad pored stoji, što bi rekli „kontinjera“ , prepuna đubreta. Kipi na sve strane, a komunalnih službi da dislociraju viđeni otpad ni na vidiku... Valjda ljudi imali preča posla. Zaboravim na ružnu scenu dokle god traju ležaljke i suncobrani ispred kafića, ali već prvi brisan prostor i opet mi stegne želudac. Po šljunku, praznih plastičnih flaša, folija i papira kol'ko ti duša ište! Ma milina jedna, sasvim. Sad ne znam da l' mi je više muka od ideje da su ljudi koji su se tog dana sunčali i kupali, ostavili takav prizor za sobom, ili što ne postoji služba koja će, nakon što se kupaći dan završio, doći i počistiti za gostima, zaime plave zastavice!