 |
| One se parkirale! |
Odavno se više ne čudim kad se na plavušu za volanom
prekrste i nastave dalje. Žena vozač, predrasuda ili ne, tek veoma često velika
je muka na putu. Ma, zar i sama nisam nebrojeno puta psovala i vikala „žensko,
znala sam!“ kad me u toku vožnje „iseče“ ili uradi neku još veću gadost od koje
se posle jedva oporavim, jer mi se srce od besa i (realno) straha popne da kuca
u mozgu. Koja li njih hrabrost krasi, pitam se...
Vidim povremeno da nisam jednina koja se strese kad vidi „opuštenog“ ženskog vozača (ili je društveno korektnije ako kažem vozačicu?),s unutrašnje strane šofer-šajbne. Ta opuštencija, koliko sam barem primetila na našim ulicama ume skupo da košta (krilo, vrata, i ko zna šta još, kad majstor zalegne da pogleda šta tu sve ima). U poslednje vreme, bejah svedokom nekolikih (zamalo ali i evidentiranih) „čukanja“ tih opuštenih. Jednostavno sam zapanjena nivoom nepoznavanja propisa, ali i suludom tvrdoglavošću, jer je (pobogu) ona sigurna da ima prednost, dok je druga požurila da uđe u raskrsnicu i skrene levo, jer joj (pobogu!) zeleno kratko traje... U neverici sam posmatrala scenu u kojoj ni jedna od učesnica očigledno neće odustati. Škripa kočnica i KRAAAAŠ!!! I onda, „ćurko, kud gledaš... kud voziš???“, u servis, na kratkoročno bacanje nekih para, reklo bi se. Sreća pa imamo kasko.
Vidim povremeno da nisam jednina koja se strese kad vidi „opuštenog“ ženskog vozača (ili je društveno korektnije ako kažem vozačicu?),s unutrašnje strane šofer-šajbne. Ta opuštencija, koliko sam barem primetila na našim ulicama ume skupo da košta (krilo, vrata, i ko zna šta još, kad majstor zalegne da pogleda šta tu sve ima). U poslednje vreme, bejah svedokom nekolikih (zamalo ali i evidentiranih) „čukanja“ tih opuštenih. Jednostavno sam zapanjena nivoom nepoznavanja propisa, ali i suludom tvrdoglavošću, jer je (pobogu) ona sigurna da ima prednost, dok je druga požurila da uđe u raskrsnicu i skrene levo, jer joj (pobogu!) zeleno kratko traje... U neverici sam posmatrala scenu u kojoj ni jedna od učesnica očigledno neće odustati. Škripa kočnica i KRAAAAŠ!!! I onda, „ćurko, kud gledaš... kud voziš???“, u servis, na kratkoročno bacanje nekih para, reklo bi se. Sreća pa imamo kasko.
S druge strane imamo i fenomen parkiranja... To je, čini mi
se čas, na kojem skoro ni jedna žena u toku obuke za B kategoriju nije bila.
Nameće mi se jedno „je l' moguće?“ i jedno „gospode!“ svaki put kad pokušam da
nađem parking mesto za naše sokoćalo u komšiluku, a sve komšinice došle s
posla.
Sad, neko će se pitati, odakle mi ideja da mogu (i sama
žensko) ovako oštro da prekorevam, naročito kad i muški deo mobilnog građanstva
ima svoju bahatost na ulicama od koje ne odustaje. Činjenica je da će i oni
(muškarci) na tapet jednog dana tim povodom, ali one (žene) mi jednostano sve
više „bodu oči“, pa bih prisiljena da reagujem. Ja, pak, ni posle petnaest
godina vozačkog staža ne priuštim sebi tu vrstu opuštanja... Vozim pažljivo!
0 коментара:
Постави коментар